U svakodnevnom životu često možemo biti izloženi stresu. Stres se takođe može manifestovati različitim bolestima. Kako se intenzitet stresa povećava u svakodnevnom životu pojedinaca, tako se povećava i intenzitet stresa u mozgu. Međutim, kontrakcija mišića za žvakanje uzrokuje jačanje mišića. Jačanje mišića za žvakanje kod pojedınaca stvara čin stiskanja zuba, a da toga nije ni svestan, dok nehotični kontakt zuba može dovesti do abrazije.
Bruksizam je stezanje zuba izazvano pokretima vilice koji se ne mogu sprečiti tokom spavanja. Ova situacija se u narodu definiše kao brušenje zuba. Iako je to uobičajeno stanje u zajednici, onima koji se suočavaju sa ovim problemom uglavnom je nepoznato. Poznato je da genetski faktori utiću u razvoju bolesti i pogađaju 2 od svakih 5 ljudi.
- • Jedan veliki deo pacijenata odlaze lekaru sa pritužbama na nekvalitetan san, jutarnji umor na vilici i umorno buđenje.
- • Istrošeni, ispucali ili preterano osetljivi zubi su takođe važni simptomi bruksizma. Slično tome, i recesija gingive je čest simptom.
- • U nekim slučajevima može izazvati rane u ustima.
- • Bolovi u vilici, glavi i uhu su među najčešćim simptomima koji povećavaju sumnju na bruksizam.
- • Bolovi u viličnim zglobovima, koje nazivamo sljepoočni zglob, su česti.
- • Bolovi u vratu, leđima i ramenu, iako ne baš česti, takođe mogu biti znak ove bolesti..
Najvažniji razlog ove nelagodnosti je doživljavanje emocionalnog stresa. Negativni efekti stresa na telo najpre se vide u oralnim tkivima. Utvrđeno je da je stres i uzrok brušenja zuba i faktor koji povećava njegovu težinu. Bruksizam je češći u stanjima kada su ljudi razdražljivi, pedantni i osetljivi. Poremečaj u rasporedu i neusklađenosti zuba, koji se zove malokluzija, takođe je uzrok bruksizma. O tome postoje različita mišljenja. Neki istraživači kažu da je to zbog poremećaja odnosa ugriza na zubima, neki zbog bolesti centralnog nervnog sistema, a neki istraživaći istiću da je to posledica uticaja oba stanja.
Zubne pločice izrađene od materijala koji sadrži silikon, nazvane „noćna pločica“, koriste se kako bi se sprečila nelagodnost izazvana efektima bruksizma i nastavak brušenja zuba. U zavisnosti od nivoa nelagodnosti kod ovih ljudi, mogu se primeniti i miorelaksanti, psihoterapija i fizioterapija. Međutim, smanjenje stresa u svakodnevnom životu osobe važno je za uspeh lečenja.
Primenjivanje noćnih pločica, koji se koristi za uklanjanje bolova i sprečavanje trajnog oštećenja zuba i viličnih zglobova, lekar proizvodi pojedinačno u našoj klinici. Postavlja se između gornjih i donjih zuba, kako bi sprečio međusobno dodirivanje zuba tokom spavanja. Pločice koje sprečavaju kontakt zuba tokom noći pacijent treba da nosi svako veče i redovno da ih prati. U slučaju prekida upotrebe od strane pacijenata, mišići se ponovo kontrahuju i bolest se ponovo doživljava vraćanjem u prethodno stanje. Međutim, u nekim slučajevima samo upotreba noćne ploče može biti nedovoljna. Pored toga, mogu biti potrebni dodatni tretmani. S obzirom da su cene noćnih pločica izuzetno pristupačne, pacijentima se preporučuje da koriste ovu metodu kako bi se rešili ozbiljnijih problema.
Lečenje noćnim pločicama može trajati od 3 do 6 meseci. Međutim, ovaj period se može povećati u zavisnosti od težine bolesti i njenog ponavljanja.