Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Američka Akademija za Dečju Stomatologiju (AAPD) preporučuju prvi pregled stomatologa nakon prve erupcije zuba (obično između 6 meseci – 1 godine).

Pre lečenja od većeg je značaja ono što ne treba uraditi nego ono što treba uraditi.
• Pre tretmana, ne sklapajte detetu rečenice poput „ne boj se, to uopšte neće boleti“. U podsvesti dece ovakve rečenice mogu dovesti do ideje da će to boleti.
• Ne nagrađujte dete poklonima nakon pregleda zuba. Nagrađivanje dovodi do toga da vaše dete taj proces doživljava kao težak proces.
• Korisnije bi bilo da detetu ne govorite o prošlim dobrim ili lošim iskustvima na stomatološkoj stolici..
• Nemojte vašem detetu izgovarati zastrašujuće rečenice da ako ne ode kod lekara, da će mu zubi više propadati i možda će morati da se ubrizga i izvadi. Jer svi ovi zastrašujući postupci mogu jednog dana biti tretmani koji će vašem detetu možda trebati.
• Nemojte obećavati detetu da stomatolog neće raditi ništa drugo nego pregledati zube. Neka vaše dete i dečiji stomatolog zajedno odluče šta će učiniti na prvom sastanku.

Cilj dečjih stomatologa u prvom stomatološkom pregledu je da pomoću ogledala i svetla pregledaju sve zube dece, a postojeći problemi i alternative lečenja se dele sa roditeljima. Majke i očevi se informišu o jednom od najvažnijih pitanja, ishrani i preventivnim merama. Pedodonti prilikom prvog stomatološkog pregleda, navikavaju vaše dete na stomatologa zahvaljujući igrama koje ne bole. Ovakav pristup pedodonta pomaže u razbijanju fobije od stomatologa

Više volimo da vaše dete dovodite na zakazivanje lečenja posebno vi kao roditelji. Ako nije drugačije naznačeno, na termin lečenja dovedite dete sa punim stomakom.
Deca koja zubne tretmane vrše harmonično, mogu biti vrlo nespojiva kada se umore i dosade.
To može negativno uticati na njihov sledeći sastanak. Iz tog razloga, nemojte insistirati vašem detetu i doktoru na tome da se rade više procedura. U toku lečenja vašeg deteta ne postavljajte pitanja koja mogu narušiti njegovu motivaciju, npr. “Da li te boli”?… ili “Da li si umoran”?

Mlečni zubi počinju da izlaze kada beba napuni 6-8 meseci, završavaju u dobi od 2 – 2,5 godine i ostaju u ustima do 10 – 12 godine. U ustima ima ukupno 20 mlečnih zuba, 10 u donjoj i 10 u gornjoj vilici. Budući da je ovaj period najaktivniji period detetovog rasta i razvoja, mlečni zubi igraju glavnu ulogu u zdravoj ishrani deteta.

Erupcija mlečnih zuba završava se u 3. godini. Vaše dete je sada odraslo. Od ovog perioda do 6. godine života važno je brinuti o zubima i steći naviku redovnog četkanja zuba. Važno je da se svakih 6 meseci ide na kontrolni pregled kod stomatologa i tako istovremeno razvijati i opuštati odnos vašeg deteta sa stomatologom.

• Pomažu u ishrani.
• Pomažu da se govori.
• Rezervišu mesto za stalne zube.
• Vode ih u nicanju trajnih zuba.
• Za razvoj lica i brade, neophodni su zdravi mlečni zubi.

Da, mogu. Nakon čišćenja karijesa, zub se preoblikuje materijalima za ispunu pogodnim za mlečne zube.

U SAD i drugim razvijenim zemljama navodi se da je najefikasnija metoda u sprečavanju povećanja broja karijesa redovna primena fluorida (The American Academy of Pediatric Dentistry – Guideline on FluorideTherapy).

Primena fluora je nanošenje gela ili laka na površinu zuba za kontrolu početnih faza propadanja, zaštitu zubne gleđi od štetnih kiselina i sprečavanje stvaranja novog karijesa.

Karijes je stanje uzrokovano mikroorganizmima koji se talože na zubima koji se dugo ne četkaju dobro. Najefikasniji način sprečavanja karijesa je, naravno, redovno i pažljivo pranje zuba.

Kada se pravilno primeni, nema nikakvih neželjenih efekata.

Primena fluora je vrlo jednostavan i bezbolan preventivni tretman. Potrebno je približno 3-5 minuta, u zavisnosti od harmonije deteta i lekara.

„Fisura“, odnosno tačka u kojoj obično započinje kvarenje zuba, tj. žlebovi na mastikatornoj površini zuba, zatvaraju se fisurnim zaptivačima i mogu se preduzeti mere pred početak stvaranja karijesa. Primena fisurnog zaptivača je efikasna metoda protiv zubnog karijesa.

Zaštitni materijal koji nastaje na mastikatornim površinama molarnih zuba i pokriva žlebove (fisure) do kojih četkica ne može doći, naziva se fisurni zaptivač. Ovom metodom pokrivaju se dotične pukotine, sprečavajući nakupljanje bakterija i stvaranje kariesa.

Ne, nema nikakve štete ili neželjene efekte./p>

Zaptivne mase za fisure su vrlo lak i bezbolan postupak. Zaptivać za fisuru se pravi za 3-5 minuta u zavisnosti od harmonije deteta i lekara.

Mlečni zubi počinju da se menjaju u dobi od 6-8 godina i svoja mesta prepuštaju trajnim zubima. Promena zuba nastavlja se do 12. godine.
Mlečni zubi počinju da se njišu kao rezultat toga što trajni zub koji dolazi sa dna topi koren i uglavnom sam otpada. Ponekad se mlečni zub ne njiše, ne otpada i zub koji dolazi odozdo pojavljuje se u ustima na drugom mestu. U ovom slučaju treba izvaditi mlečni zub.

Ne, ali tokom vađenja može doći do bola, potrebna je primena anestezije da bi se sprečio bol. Deca se obično plaše igle, kako bi se minimizovala bol igle za anesteziju, u našoj klinici se prvo nanosi anestetski sprej na desni i područje se anestezira, a zatim se postupak ekstrakcije izvodi lako primenom anestezije.